Екатарина Велика

Oва група настала је 1982. године у Београду под називом Катарина II. Основали су је певач Милан Младеновић, гитариста Драгомир Гаги Михаиловић, басиста Шваба Радомировић и бубњар Душан Дејановић. Назив је добила по Михаиловићевој девојци Катарини. Исте те године групи се придружила клавијатуристкиња Маргита Маги Стефановић. Радомировић и Дејановић су касније изашли из групе и почетком следеће године на место бубњара долази Ивица Вд Вдовић, а на место басисте Бојан Печар чиме је коначно формирана постава и почиње рад на деби албуму.

У пролеће 1983. године Катарина II учествује на загребачком бијеналу и добија солидне критике. Након тога почео је да се снима материјал за први албум. Нажалост читав материјал за албум је пропао и морао је поново да се сними што је и урађено следеће године у Љубљани. Албум је носио назив, као и сама група, Катарина II и коначно је изашао 1984. године. Није постигао комерцијални успех. Након њега поново долази до промене састава: Михаиловић напушта групу и одлази у затвор. Он је тврдио да има ауторска права на име Катарина II, па је група приморана да промени назив, и то у Екатарина Велика (ЕКВ) и под тим именом раде до краја каријере. Бенд такође напушта бубњар Вдовић услед здравствених проблема и проблема са дрогом и њега замењује Иван Фирчи Феце.

Екатарина Велика убрзо је стекла велики број обожавалаца услед честих концерата и емитовања спотова на телевизији. Године 1985. издаје други албум Екатарина Велика. Нови материјал донео је промене у звуку, био је приметно бржег ритма и енергичнији. Али, на њему се појављују препознатљиве одлике бенда: суптилни тонови, метафорични текстови и слично. На овом албуму налазе се велики хитови, попут песама "Очи боје меда", "Tattoo" и "Модро и зелено". Дана 22. марта 1985. године први пут свирају ван Југославије, у Торину и остављају позитиван утисак, а касније су имали и велики концерт и у Загребу. Крајем 1985. године Феце одлази да служи обавезан војни рок и његова замена је Иван Рака Ранковић.

Наредни албум од њих је направио звезде. Зове се С ветром у лице и издат је 1986. године. На овом албуму доста су наглашене Магине клавијатуре. Хитови са овог албума су песме "Буди сам на улици", "Као да је било некад", "Ти си сав мој бол" и "Новац у рукама". У ово време имали су доста концерата широм Југославије. Тада је снимљен и први живи албум почетком 1987. године у загребачком клубу Калушић и назван је 19LIVE!86. У пролеће те године Иван Ранковић одлучује да напусти бенд и нови бубњар постаје Срђан Жика Тодоровић.

После промене састава бенд снима свој четврти студијски албум под називом Љубав који излази у другој половини 1987. године. Албум се сматра једним од најбољих рок издања на територији бивше Југославије. Карактерише га гитарски оријентисан и изолиран звук. Хитови са овог албума су "Земља", "Поред мене", "Љубав", "7 дана" и "Људи из градова". Сматра се да сви текстови указују на Младеновићеву депресију у том периоду. Почетком 1988. године бенд започиње турнеју када се придружују два нова члана Ван Гог Звонимир Ђукић Ђуле и Тања Јовићевић. У то време враћа се и Феце и поново се прикључује замењујући Срђана Тодоровића. У бенду остаје свега неколико месеци па одлази у мају 1988. у Њу Јорк, а у групу се враћа Тодоровић.

Након тога излази пети студијски албум бенда Само пар година за нас 1989. године. Многи су га сматрали најобичнијом копијом албума Љубав. Међутим, за разлику од других албума, овај се одликује звучно мутним мелодијама и спорим ритмом који носе и предосећај предстојећих трагедија које ће захватити Југославију. Неколико хитова са овог албума су песме "Круг", "Срце" и "Пар година за нас". У новембру 2006. године је песма "Пар година за нас" изгласана за најбољу југословенску песму свих времена. Милан Младеновић је за ову песму изјавио да је најбоља песма коју је бенд икада направио.

Након овог албума уследила је најтежа промена састава коју је група врло тешко поднела. Тодоровић је напустио бенд концентришући се на глумачку каријеру, а Бојан Печар се одселио у Лондон чиме је група изгубила једног од својих кључних чланова. Нови бубњар постаје Марко Миливојевић, а басиста Мишко Плави. Пети албум изашао је у пролеће 1991. године под називом Дум Дум, а на њему басеве свирају Бата Божанић и Душан Петровић. Сматра се да је то најмрачнији албум групе. Његова суморност и атмосфера описују трагедије у Југославији у то време, односно распад и грађански рат.

У мају 1993. године нова постава објављује албум Неко нас посматра који, насупрот претходном албуму, карактеришу топлији звук и комуникативније и отвореније теме. То је уједно и први и једини албум бенда који садржи обрађену песму, а то је нумера "Истина машина" југословенског рок бенда "Тајм". Сматра се најслабијим ЕКВ издањем, али је током времена измењен поглед на њега и постаје више цењен.

Наредне године, 1994, бенд постаје неактиван. Младеновић у пролеће одлази у Бразил. По његовом повратку бенд наставља са концертном активношћу и почиње се рад на новом албуму „Поново заједно“. Међутим, рад се обуставља услед Младеновићевих здравствених проблема. У августу 1994. године бенд је свирао на фестивалу у Будви што је уједно био и њихов последњи наступ. Следећег дана Младеновић је пребачен у болницу где је откривено да има рак панкреаса. Неколико месеци касније, 5. новембра 1994, умро је у Београду у 37. години. Његовом смрћу, Екатарина Велика је престала да постоји. Бојан Печар је умро у Лондону од срчаног удара 13. октобра 1998, у 39. години. Маргита Стефановић је умрла 18. септембра 2001. године у Београду, у 44. години живота, од сиде. Ивица Вдовић преминуо је 1992. године због сиде и Душан Дејановић умро је 16. новембра 2000. године у Београду, такође због сиде.