Сандро Ботичели

Сандро Ботичели, право име Алесандро Маријано Филипепи, рођен је у Фиренци 1. марта 1445, а умро 17. маја 1510. Био је италијански сликар фирентинске школе раног ренесансног сликарства. Под утицајем претходника, сликао је теме из грчке митологије и алегоријске слике у духу хуманизма. Његова позна дела представљају повратак на експресиво-емотивне религијске мотиве касне Готике.

Рођен у Фиренци у радничкој четврти Оњисанти, учио на почетку златарски занат, да би га отац по његовој жељи повезао са Филипом Липијем у чијој је школи провео 3 године. Од 1465. до 1470. године Ботичели слика неколицину слика Мадоне. На овим сликама огледа се утицај његовог учитеља Липија, али и тада најзначајнијих сликара Фиренце, Антонија Полајуола и Андрее дел Верокија. У јесен 1481. позвао га је папа Сикст IV да заједно са другим уметницима ослика новосаграђену Сикстинску капелу портретима претходних папа. Смрћу Лоренца де Медичија 1492. завршило се златно доба фирентинског сликарства, а почели су друштвени и религијски нереди. То је било време када је Фиренцом завладао противник Медичија и идеја Ренесансе, свештеник и проповедник Ђироламо Саванарола. Под његовим утицајем, Ботичели је сликао само религијске теме.

Најзначанија дела:

- Чудесно обожавање, 1475, Уфици, Фиренца

- Проlеће, 1478, Уфици, Фиренца

- Madonna del Magnificat, Уфици, Фиренца

- Рођење Венере, Уфици, Фиренца

- Венера и Марс, Национална галерија у Лондону

- Света Марија Магдалена, САД

- Христово рођење, Лондон

- Божанствена комeдија, Берлин 1482-1503